С њедара твојих давно нисам брао
       Ниједне руже ... Све гором и гором
       Грозећи муком, лед је љути пао
       И својом тврдом окива ме кором.
       Прољећа твог гдје је поздрав мио
       И крик орлова на свијетлој беси?
       Вај, ја бих топла загрљаја хтио ...
       Хладно је, хладно ... 
       Отаџбино, гдје си?

       Нијемо гледам кроз потоке сузе,
       По оштру мразу теби душа блуди - 
       Вапије, цвили ... Пита, ко те узе,
       О, ко те тржи са мојијех груди?!
       Жедан сам... Твога извора бих пио,
       Но свуда само смрзле баре деси' !
       Вај, ја бих вихор твоје душе хтио ... 
       Хладно је, хладно ... 
       Отаџбино, гдје си?

       Прелазим кланце, путање и међе,
       Пребирем горе и поља и село,
       Небих ли само угледао неђе
       Твој лик и твоје освећено чело ...
       Но тебе нема ... Умрла си нама ...
       А народ ? ... Ћути у траљи и љеси.
       Вај, нигдје ништа до леда и кама ...
       Хладно је, хладно ... 
       Отаџбино, гдје си?