Изгубих у том немиру
       Другове и све галије.
       Који је сат у свемиру?
       Дан или поноћ, шта ли је?

       Дубоке ли су путем тим,
       Господе, твоје провале !
       Бусије с блеском краљевским, 
       Златне ме чаше тровале.

       Сунцима твојим опијен,
       Сјајем небеских равница,
       Не знах за твоју замку, сен,
       Дно твојих гнусних тамница.

       И кад се откри путања
       Сва сунца где су запала,
       На мору твога ћутања
       Као дажд ноћ је капала ...