Опет Јесен сраскида није 
      У моју собу да улети
      И направи рушвај.
      Грезне мисао попут теста:
      "И овог живота сам
        У невреме дошла ..." 
      Лошим знаком тог дана
      Била су 
      Срушена стабла у дворишту,
      Кишно јутро,
      Правац изгубљени ветром  
      И  Ја сама,
      Павша као са столице -
      Налик свом оцу.
      Овде није за ме
      Ни мајчин осмех, ни драги лик.
      Ништа сем кафе боје шећера,
      Пепла сагорела кеца
      И већитог шуштања
      Одсвирале плоче.
      Држим свој запрет у себи. 
      Мој ред је да прећутим.
      Копиле сам била и остала ... 
      Копиле ...

      3/11-99'