Најбоље увек одлази у неповрат.
       Мисмо саткани од трулежи,
       Вековима се то скупља у крви
       Уз најгоре људске особине.
       Покреће нас погрешан точак -
       Понос на јунаке из прошлости.
       Пред собом видимо 'место цесте
       Славне путописе далеких предака. 
       Не знамо ни на кога смо -
       Тврдоглави и једнаки.
       А живимо по који пут већ     
       Живот испуњен одрицања, 
       Понављајући грешке 
       Заборављених саветника.
       Не пада ивер далеко од кладе - 
       Ми јесмо успели отпасти...


       3/ Х - 99'