Побећи ...
          У стицај некадашњих околности,
          Молити мајку да ми опрости
          Дечије охолости,
          Звиждуке у поноћи,
          Незнање, да л' ћу се вратити
          Ове ноћи...
          И ко ће ме отпратити.
          Трезан поглед
          Пијане душе,
          Што убија.
          И ... ОН - опрезан  - 
          У недоглед одлутали судија...
          Да ми опрости
          Собу моју - мој завичај,
          Избегнути мајчин загрљај,
          Бајат хлеб, труо чај,
          Читав живот подигнутих обрва,
          Први и последњи очај,
          Хиљаде изједених таблета
          И отрова,
          Сумњу - 
          Да л' је у стању 
          Да лечење плати?
          И то ми мајка некад препати.
          Њу и сада то прати.
          Док се у свом склоништу
          Препирем
          Са срамотом, док умирем
          За лепотом
          Сломљена тисова крста
          Једне октобарске ноћи.
          Да л' сам хтела кад тад
          Ка изворима поћи? и доћи?
          Молила бих
          Да заборавимо
          Соларне повратке,
          Крађу једне кајсије слатке,
          Незнан број
          Седих партнера
          И када сам мрзела Вагнера.
          Молила бих да ми опрости,
          Макар у дубокој старости
          Моје младости,
          Помисао
          Одједном све године
          Кроз прсте просути крвљу...
          Мрљу издахнути,
          У Лету канути ...

          XI - 99'